Mikroporozni elastomeri predstavljaju prostorno umrežene makromolekule sa izraženom ćelijskom strukturom. Količine izabranih komponenti umrežavajuće smese određuju eksploataciona svojstva ovih materijala. Za specifične primene elastomera neophodno je ostvariti željeni nivo umreženja kao i gustinu materijala. U ovom radu ispitan je uticaj sadržaja sredstva za ekspandiranje na svojstva mikroporoznih materijala na osnovu terpolimera poli-(etilen-ko-propilen-ko-2-etiliden-5-norbornen) kaučuka (EPDM)umreženih sumporom i ojačanih česticama čađi. Variran je sadržaj sredstva za ekspandiranje (1,3; 1,8 i 2,0 phr). Ustanovljeno je da su dobijeni elastomerni materijali pogodni za primenu u oblasti proizvodnje zaptivnih profila za potrebe automobilske industrije.

U radu će biti izvršena komparativna analiza vodećih ERP sistema otvorenog koda. Na početku će biti opisan pojam ERP sistema otvorenog koda, prednosti i nedostaci u odnosu na vlasničke ERP sisteme sa aspekta fleksibilnosti, cene proizvoda, troškova održavanja i korisničke podrške. Biće izvršena analiza faktora koji imaju uticaj na opredeljenje za ERP sisteme otvorenog koda i komparacija četiri rešenja - Compiere, ADempiere, Odoo i Openbravo. Za svaki od njih biće prikazane funkcionalnosti, korišćene tehnologije, prednosti i nedostaci upotrebe. Nakonprikaza svakog od rešenja biće izvršeno njihovo poređenje po različitim kriterijumima sa ciljem olakšavanja procesa odlučivanja i odabira optimalnog ERP sistema. Neki od kriterijuma poređenja biće funkcionalnosti, korišćena tehnologija, cena proizvoda, troškovi održavanja, korisnička podrška i kastomizacija. Na kraju rada biće iznet zaključak kao sumarni rezultat istraživanja.

Razvojem informatičkih tehnologija, potreba za prenosom podataka zahtijevala je konstantno širenje kanala za prenos podataka i komunikaciju. Širenje interneta dovelo je do integracije različitih komunikacijskih servisa kao što su npr. video komunikacija, radio, TV. Samim time se generisala i velika količina podataka. U početku su prenosni mediji bili bakreni kablovi koji su podržavali prenos relativno malog prometa, dok u današnjici sve veću ulogu preuzimaju optički kablovi. Namjena optičkih komunikacijskih sistema jeste prenos signala velikim brzinama na velike udaljenosti, putemoptičkih veza. Za razliku od aktivnih komponenti koji se nalaze na strani operatera, korisnik kako bi uspostavio optičku mrežu, zahtijeva samo pasivne elemente. Razvoj optike doveo je do podjele udaljenosti postavljanja optičke topologije, tako se je pojavio FTTx.

Primjena pametnih IoT (Internet of Things) rješenja u gradovima i stambenim ili poslovnim objektima ali i u ruralnim i zabačenim područjima je u stalnom porastu i dolazi do sve većeg izražaja. Proces digitalizacije u svim sferama društva napreduje uz primjenu pametnih rješenja kontinuiranim umrežavanjem uređaja, informacija i ljudi uz razvoj tehnologije koja to omogućava na jednostavan način, toliko jednostavan da će postojanje i upotreba IoTbiti podrazumijevana kao električna energija ili televizija. U ovom radu je analiziran sistem upravljanja pametnim zgradama, za prikazan princip rada bez izričitog izbora tehnologije. Izbor tehnologije i platforme najviše zavisi od obima projekta i planiranih sredstava: velike kompanije mogu ostvariti veće uštede, ali će i investicija biti veća, dok male firme i privatna lica imaju ograničen budžet te su im bliža amaterska rješenja.

Predmet rada je analiza osnovnih uzroka pogoršanja društvenog statusa (položaja) inteligencije u selektovanim postsocijalističkim državama Jugoistočne Evrope – Bosni i Hercegovina (BiH), Crnoj Gori (CG), Hrvatskoj (HR) i Srbiji (SR). Cilj istraživanja je percepcija položaja inteligencije i intenziteta uticaja osnovnih faktora na njega. Polazi se od hipoteze da je u navedenim državama došlo do pogoršanja položaja inteligencije zbog sinergističkoguticaja kompleks kočionih faktora, koji su bili političkog, ekonomskog i institucionalnog karaktera. Korišćenjem metoda anketiranja hipotetički se verifikuje polazna hipoteza. U zaključku, autori ukazuju na potrebu poboljšanja položaja inteligencije i intenziviranje njene uloge u društvu, jer je to uslov za prevazilaženje postojećih institucionalnih, socijalnih, ekonomskih i opštih razvojnih problema.

Predmet rada je razmatranje evolucije teorijskih pristupa ekonomskoj racionalnosti, kao ključnog principa ekonomskog izbora u ekonomskoj nauci. Cilj rada je da istakne značaj i dominaciju institucionalnog (postracionalnog) ponašanja u savremenoj ekonomskoj nauci i objasni osnovne razloge za prednje. Korišćenjem metoda apstrakcije, indukcije, dedukcije, deskriptivne analize i komparacije, u radu se pokušava dokazatihipoteza da je institucionalni pluralizam dominantan i jedini mogući savremeni razvojni princip, koji preporučuju neoinstitucionalne ekonomske teorije (NET), a dokazuje praksa svih ekonomski razvijenih država, u kojima nema mjesta za bilo kakve monističke improvizacije (tipa neoliberalizma, dirižizma i sl.).U zaljučku se naglašava začaj institucionalnog pluralizma za društveni i ekonomski razvoj.

Тржиште малопродаје у Републици Српској једно је од најбрже растућих тржишта у последњих двадесетак година. То није случај само у Републици Српској и окружењу, већ и широм свијета. Доказ за то представља раст ланаца маркета, мегамаркета, тржних центара и других специјализованих малопродајних објеката. Много је лакше остварити раст на тржишту, а тиме и пословни успјех, него задржати конкурентност на изузетно пробирљивом и релативно доброснабдјевеном тржишту, какво је малопродајно тржиште Републике Српске. Један од начина задржавања конкурентности и истовременог раста је унапређење продаје којим продавци разним инструментима стимулишу потрошаче како би куповали производе из широког асортимана властите понуде.Циљ овог истраживања је управо да се утврди како и на који начин унапређење продаје утиче на понашање потрошача у куповини. Цјелокупно истраживање заснива се на потврђивању постављених хипотеза, а добијени резултати се могу користити у даљем истраживању и доказивању како инструменти унапређења продаје утичу на понашање потрошача.

Upravljanje bankarskim resursima je složeno i zavisi od više faktora. Stoga pojedinačni faktor, bez obzira koliko bio značajan, nije dovoljan da se racionalno upravlja ovim resursima. S obzirom da su resursi banke različiti i da ih sve nije moguće, niti potrebno držati pod kontrolom, banka se obično koncentriše na njihove najznačajnije kategorije. S tim u vezi banka mora prvo da definiše poslovnu politiku kao sredstvo za ostvarivanje postavljenih ciljeva, budući da njih nije moguće ostvariti ako se racionalno ne upravlja bankarskim resursima. Osim internih faktora, bankamora da respektira makroekonomske okolnosti i institucionalni okvir monetarne politike i faktore koji djeluju na fokusiranom tržišnom segmentu. Poslovna politika banke mora biti prilagodljiva i efikasna, ali i da odražava stabilnost, što podrazumijeva da se poštuju faze u njenom donošenju i da se pravilno kvantificiraju unutrašnji faktori, a vanjski anticipiraju. S obzirom da su veličina banke i geografski obuhvat primarnih plasmana, organizacija, planiranje i drugi elementi poslovanja u ingerenciji nosilaca upravljanja bankarskim resursima, oni su sa internog aspekta posmatrano ključni elementi za definiranje poslovne politike banke.

Pojava međunarodnih otmica djece nije novijeg vijeka, iako je termin „otmica“ relativno novijeg datuma. Proučavanjem antičkih pravnih izvora (rimsko pravo, prava u antičkoj Grčkoj, prava u Mesopotamiji, itd.) mogu se pronaći pravni fragmenti koji govore o roditeljima koji svoje dijete „odvedu“, roditeljima koji svoje dijete „zadrže“, roditeljima kojima dijete „pripadne“ i sl. Međunarodne otmice djece, odnosno protivpravno odvođenje djeteta iz jedne države u drugu, predstavlja problem kojiza sobom povlači niz otvorenih pitanja blisko povezanih sa ličnošću djetata, dok pravno gledano, takva pojava dovodi do sukoba zakona i nadležnosti između različith država, odnosno države djetetovog uobičajnog boravišta i države u koju je dijete nezakonito odvedeno. Države kroz prizmu instituta međunarodnog privatnog prava, uključujući i dostignuća Haške konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodnih otmica djece, nastoje doći do najboljih rješenja kojima se reguliše sukob zakona i nadležnosti između država.

U radu opisujemo, prvi put na ovim prostorima, psihološke profile aktera mobinga u vojnoj sredini. Akteri mobinga u vojnoj sredini su nešto specifičniji profili ličnosti nego u civilnom sektoru. Do sada se uglavnom govorilo o moberu i žrtvi mobinga. Mober je psihopatske strukture ličnosti i najčešće je na komandnom formacijskom mjestu, ali to nije pravilo. Žrtva mobinga je najčešće na nižem formacijskom mjestu u vojnoj hijerahiji i uglavnom su to potčinjeni članovi kolektiva.Žrtve su u najvećem broju slučajeva, među najsposobnijim, najstručniji u okviru formacijskog mjesta i svog VES-a1. Motivisani su za vojni poziv i imaju visok motiv za postignućem. Vole svoj posao i reaguju na stimulativne mjere. To su starješine koje izazivaju zavist kolega, pošteni, koji se strogo drže vojnih propisa. U svom radnom vijeku su, zbog svojih rezultata, više puta nagrađivani i pohvaljivani. Na povjerenim poslovima i radnim zadacima, ispoljavaju pedantnost u radu, poštuju rokove izvršenja zadataka, striktno se drže vojnih propisa, inovacija u radu i samoinicijativnosti. Posebno je interesantan još jedan profil, koji spada u aktere mobinga, a koji do sada nije spominjan u teoriji i praksi: to su imitatori mobera. Oni predstavljaju „sigurnosni kordon“ mobera, grupu za podršku. Uglavnom su to, psihološki gledano, jednostavne strukture ličnosti. Kada uđu u „posao imitatora“, tada često svoja zapažanja prevode na jezik sopstvenog interesa. Njima se dozvoljavaju povremena odstupanja u vojničkom ponašanju. Među imitatorima mobera ima starješina, koji su u prošlosti imali vojničkih „grijehova“, tako da ih mober zaista „drži u šaci“. Rad je koristan za vojne psihologe, a naročito starješine na komandnim pozicijama, koji na osnovu iznijetih činjenica, mogu lako da prepoznaju aktere mobinga u vojnom kolektivu i da na osnovu tih saznanja preduzmu adekvatne mjere prevencije.