Nasilje nad ženama identifikuje se kao stalna odlika bosanskohercegovačkog društva, sa sve izraženijom tendencijom da i femicid postane njegova konstanta. U prvom dijelu rada analizira se značaj feminizma kao segmenta ideološkog političkog diskursa koji utiče na zakonodavnu aktivnost političke vlasti, ali i na društvo na opštem nivou u odnosu i borbi protiv nasilja nad ženama. Ukazano je na specifičnosti feminizma, na istoriju i razvijenost ženskog pokreta u Bosni i Hercegovini, sa fokusom na nedovoljnu prihvaćenost, uvaženost i uključenost feminizma u politički život našeg društva.

Porodica kao osnovna ćelija društva, danas je ozbiljno ugrožena, s obzirom da je povećan broj nasilja u porodici gdje je žrtva najčešće žena. Stoga, u kontekstu nasilja u porodici, drugi dio rada se bavi problematikom nasilja nad ženama, prvenstveno femicida, sa zakonskog aspekta.

Cilj je ukazati na značaj inkriminacije femicida i adekvatne zakonske zaštite žena, a sve u cilju prevencije femicida, procesuiranja i kažnjavanja izvršioca.

The paper analyzes the position of national minorities in the Western Balkans region, with an emphasis on the countries created through former SFR Yugoslavia’s dissolution, which are characterized as new national states. It has been pointed to the specificities of this form of national state, primarily nationalism as the basis in all the domains of functionality, which is the main reason for the negative relation toward minorities. The accession to the European Union is the main motivation factor toward solving the issues of the minorities in this region. The situation in Bosnia and Herzegovina is especially complicated considering that the specific solution of national minorities’ status is one of the causes of stagnation of this country in European integration process.

Крах комунизма деведесетих година прошлог века резултирао је ескалацијом национализма у Европи. Национализам је до данас остао једина политичка идеја о којој се суди на основу њених злоупотреба и појава као што су шовинизам или нацизам. Непра- вда је утолико већа што национализам, према свом изворном значењу, те негативне облике у које може прерасти, осуђује. Рат у бившој Југославији, сукоби у земљама некадашњег Совјетског Савеза, пораст тежњи за независношћу и унутар саме Европске уније и њених чланица (Велика Британија, Велс, Шкотска, Каталонија и др.) су примери какав може бити политички карактер национализма, и у ком смеру се може развијати у зависности од интереса политичке власти која га креира и њиме руководи.

Politički i ekonomski aspekti svake zemlje međusobno su isprepleteni i uslovljeni. Od njihovog balansa, kratkorčnih ciljeva i dugoročnih vizija, zavisi i raspodjela nacionalnog suvereniteta u svim njegovim aspektima. Priključivanje procesu evropske integracije za zemlju kao što je Velika Britanija bio je izazov koji se našao u direktnoj suprotnosti sa njenim jako izraženim osjećajem za nacionalni identitet. Ekonomski napredak zajedničkog tržišta na Starom kontinentu uticao je da početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka nacionalni identitet bude djelimično žrtvovan u korist ekonomskog rasta i odluku da se Velika Britanija priključi Uniji. Međutim, osjećaj posebnosti i okrenutost, u političkom i kulturnom smislu, ka anglosaksonskoj tradiciji uzrokovali su stalno tinjajući evroskepticizam. Globalna recesija i potreba za jačanjem međusobne solidarnosti u evropskom prostoru intenziviraće preispitivanje ispravnosti odluke o članstvu u Uniji. Unutrašnji politički odnosi su sa svoje strane doprinijeli jačanju kampanje protiv članstva. Desio se referendum i Britanci su odlučili da, ipak, žele da idu svojim putem. Sa stanovišta ekonomske dobrobiti, ovo ne izgleda kao racionalna odluka. Evidentno je da je nakon više od četiri decenije ponovo nađen balans između političkih i ekonomskih ciljeva, ovaj put u korist nacionalnog identiteta, iako posmatrač sa strane u ovom momentu ne vidi političku opravdanost takve odluke. Izgleda da je ne vidi ni dio britanskog društva, pa je poces izlaska spor i nepredvidljiv, a javljaju se i naznake ponovnog preispitivanja odluke o napuštanju EU.